OZ 2008/1

4 ORGANIZACIJA ZNANJA 2008, LETN. 13, ZV. 1 ZDB je, direktno ili indirektno, predstavljen u sledećim telima: • Udruženje regionalnih bibliotečkih mreža (AG Ver- bund), • Konferencija centralnog kataloga (Konferenz der Zen- tralkataloge), • Ekspertska grupa za bibliografsku kontrolu (Experten- gruppe Formalerschliessung), • Privremena ekspertska grupa za elektronske izvore (Ze- itweilige Expertengruppe Elektronische Ressourcen), • Ekspertska grupa za korporacije (Expertengruppe Gemeinsame Körperschaftsdatei – GKD), • Agencija za održavanje nemačkog formata MAB (MAB – Ausschuss), • Nemački ekvivalent Agencije za održavanje ISO 366-2 DIN (Ausschuss NABD) • Podela kodova za države (Maintenance Agency for ISO 366-2), • Nemačka interesna grupa za serijske publikacije (Fo- rum Zeitschriften – GESIG) • Radna grupa za novine zajedno sa GESIG-om (AG Zeitungen im Forum Zeitschriften), • Sekcija IFLA-e za serijske publikacije (IFLA Section on Serial Publications), • Funkcionalni zahtevi i numerisanje normativnih za- pisa (Functional Requirements and Numbering of Authority Records – FRANAR), • Okrugli sto IFLA-e za novine (IFLA Round Table of Newspapers). MREŽA ZDB-A Mreža je počela sa radom 1973. godine kada ju je po- držalo nekoliko biblioteka. U međuvremenu je uključeno 4.300 institucija, a njihov broj raste iz dana u dan. Institu- cije, odnosno biblioteke, podeljene su u dve grupe: • direktne učesnice i • indirektne učesnice. Dok su ranije biblioteke katalogizovale direktno u ZDB-u (150 većih biblioteka), kasnije se pojavio trend stvaranja manjih specijalizovanih biblioteka čiji udeo u uzajamnoj katalogizaciji nije bio vredan pomena. Male biblioteke tražile su pomoć od izdavačkih odeljenja ZDB-a. Sredi- nom 70-tih godina formirana su urednička odeljenja koja postoje i danas: • Uredničko odeljenje za naslove (Zentralredaktion Titel – ZRT), • Uredničko odeljenje za korporacije (Zentralredaktion Körperschiften – ZRK), • Uredničko odeljenje za novine (Zentralredaktion Zei- tungen – ZRZ). Ova urednička odeljenja su odgovorna za objavljiva- nje korporacija i zapisa u ZDB-u. Novi zapisi mogu se ispravljati u periodu od 14 dana. Posle tog roka zahtevi za izmene direktno se upućuju odgovornom uredničkom odeljenju. Na taj način ZDB sprečava nagomilavanje dupliranih zapisa, a nemačka bibliotečka mreža ima mogućnost da zapise koristi kao “authority files” (norma- tivne zapise) serijskih publikacija. Ažuriranje zapisa isto- vremeno je i odgovornost uglednih članica uzajamne baze podataka. ZDB se stalno menja. Svakodnevno stiže oko 250 naslova i oko 80 zahteva za promenu zapisa. Zbog toga je precizan prenos podataka iz ZDB-a u bibliotečke mreže izuzetno značajan. Dok je originalni koncept uključivao primarnu katalogi- zaciju naslova i lokacijskih podataka u ZDB-u, kao i pra- vovremenu povratnu informaciju iz baze ka bibliotečkim mrežama, neke biblioteke su danas izmenile proceduru u skadu sa politikom ZDB-a. Sada biblioteke uređuju zapi- se i lokacijske podatke u sopstvenom katalogu. Dopune i promene u zapisima šalju se ZDB-u u mašinski čitljivom obliku. Na taj način baza podataka je dopunjena u oba smera (po redosledu na koji se podatak obradi). OBLICI ZDB-A Model podataka ZDB-a razlikuje naslove, autorstvo i lokacijske podatke. Autorski podaci sažeti su u normativ- noj datoteci GKD (Gemeinsame Körperschaftdatei), lična imena i podatak o biblioteci. Prednost ovakve strukture datoteka i odgovarajuće tehnike putem identifikacije brojeva je sledeća: kada se zapis objavi, svi oblici ulaska i odgovarajući zapisi se međusobno usklađuju. Veza iz- među podataka, koji su izgubljeni u traženju nove od- govarajuće forme, uvek sadrži podatak o autorstvu. Zbog toga nije neophodno da se te reference nađu uz neki novi zapis. ZDB OPAC U novembru 2000. godine formiran je ZDB-OPAC (htpp/ /www.zdb-opac.de ) i od tada se on svakodnevno ažurira. On sadrži naslove i lokacijske podatke uklju- čujući korporacije i adrese biblioteka. Pretraživanje se vrši tako što se postavi zahtev, a na ekranu se prati broj pogodaka, tj. lista pogodaka koja sadrži najpre najnovija izdanja, a potom i sva ostala. Korisnik može da bira iz- među skraćenog i punog bibliografskog opisa kombinu- jući ga sa kompletnom listom svih lokacijskih podataka. Lokacijski podaci koji nisu značajni za međubibliotečku pozajmicu obeleženi su zvezdicom. Puni bibliografski opis sadrži naslov i ostale značajne podatke, kao i linkove za dalja pretraživanja pridruženih naslova.