OZ 2008/4

M 185 ORGANIZACIJA ZNANJA 2008, LETN. 13, ZV. 4 Pojam posebna biblioteka često izjednačavamo sa poj- mom legat iako među njima postoje razlike. Posebnu biblioteku čini zbirka dokumenata, najčešće knjiga, dobijena putem poklona ili otkupa. Posebne biblioteke čuvaju trajni spomen na darodavce ili nekadašnje vlas- nike tih biblioteka, a istovremenu su i odraz želje da se pomogne obrazovanju i prosvećenosti svog naroda. U pravnom smislu, legat je način sticanja svojine na osnovu želje darodavca. Uže značenje pojma legat povezano je sa ličnom svojinom, te stoga, putem legata, darodavac poklanja svojinu koju je do tada lično posedovao. Po- znajemo bezuslovne i uslovne legate. Kada legat prelazi u svojinu primaoca tako da se njime može raspolagati po sopstvenim kriterijumima, bez bilo kakvih dodatnih uslo- va, smatra se bezuslovnim legatom. Ako postoje zahtevi darodavca, bez čijeg ispunjenja legat neće postati svojina primaoca, takav legat nazivamo uslovnim. Ova druga vrsta legata često podrazumeva i izvršioca legata, osobu koja je zadužena da se oceni da li su uslovi za preuzima- nje legata ispunjeni. Kada je 1926. godine Univerzitetska biblioteka u Beogra- du nastavila svoj rad u novoj zgradi, bila je prva biblio- teka u Srbiji koja je imala zgradu namenski izgrađenu za biblioteku. Ponos što i mi imamo jedno tako lepo zdanje, svakako je doprineo da Biblioteci počnu stizati pokloni sa svih strana. Te godine je primljena i prva posebna biblio- teka. Ove biblioteke su “najvećim delom legati, prosvetne zadužbine, koje su osnovane sa dvostrukim ciljem: 1) da se njima sačuva trajan spomen na darodavca, i 2) da se njima pomogne srpska prosveta, po primeru tako čestom u prošlosti srpskog naroda.” 1 Danas Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” poseduje 26 posebnih biblioteka. Većinu čine pokloni – legati ili pokloni naslednika, sedam posebnih biblioteka je kupljeno. Među njima i biblioteka Miroslava Premrua. Veći deo posebnih biblioteka je primljen kao zaključena celina. Samo su se dve, biblioteka Karnegi instituta iz Vasingtona i biblioteka Slobodana J. Jovanovića, više godina po prijemu redovno popunjavale. PREGLED NAJVREDNIJIH POSEBNIH BIBLIOTEKA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE “SVETOZAR MARKOVI]” Većina posebnih biblioteka formirana je u prvim godina- ma po otvaranju Biblioteke, u vremenu u kojem je dobro- činstvo, povezano sa periodom već razvijenog građan- skog društva, bilo na vrhuncu. Tih godina su pokloni u celini bili način bogaćenja fonda. Premda je bilo planira- no da Univerzitetska biblioteka započne rad sa osnovnim fondom od oko 200.000 knjiga, njen početak je bio dale- ko skromniji. Osnovni fond je obuhvatao tek oko 30.000 knjiga. Posebne biblioteke, primljene do 1937. godine, uvećale su fond Biblioteke za gotovo 50.000 svezaka različitih knjiga. Međutim, vrednost posebnih biblioteka nije u brojčanom bogaćenju fonda. Posebne biblioteke su važna institucija Univerzitetske biblioteke, jer je upravo pomoću njih Biblioteka došla do “mnogih starih i retkih publikacija do kojih jedva da bi mogla ikada doći”. 2 Do II svetskog rata primljeno je ukupno 18 posebnih bi- blioteka, a posle II svetskog rata još 8 ovakvih biblioteka. Iako znatno usporen nedostatkom prostora za njihov smeštaj, prijem posebnih biblioteka, što se može i za- ključiti, nikada nije prekinut. Šezdesetih godina prošlog veka, Biblioteka je, zbog nedostatka magacinskog pros- tora, prestala da prima posebne biblioteke. Izgradnjom podzemnih magacina, stvorili su se uslovi za ponovno primanje poklona, ali su tranzicioni procesi u društvu smanjili broj onih koji bi rado poklanjali, a kod onih koji bi to mogli da učine, nije se još razvila svest o potrebi pomaganja ovakvim institucijama. U ovom radu prikazaćemo nekoliko najznačajnih od spo- menutih 26 biblioteka koje zaslužuju da se naročito istak- nu, bilo zbog vrednosti same kolekcije, bilo zbog značaja ličnosti koja je tu biblioteku formirala. O prvih 18 biblio- teka detaljno je pisao Radosav Marković u već pomenutoj knjizi Univerzitetska biblioteka u Beogradu (1921–1945) . Pored ove knjige, u kojoj se najiscrpnije govori o poseb- nim bibliotekama, odabrali smo još nekoliko zanimljivih radova i priložili ih u obliku kratke bibliografije. Biblioteka Petra Budmanija (signatura ПБ) bila je prva posebna biblioteka, dobijena 1926. godine na osnovu sporazuma prof. Pavla Popovića i tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova. Biblioteku čine knjige Petra Budmanija, filologa i profesora slavistike, rodom iz Dubrovnika, koje je on, kao priručnu biblioteku, posedovao u svojoj letnjoj kući u Ankoni. Pred smrt 1914. godine, zaveštao ju je srpskom poslanstvu u Rimu. Imala je oko 300 svezaka, među kojima i nekoliko ređih dela iz slavistike i dopunje- na je 1980 godine poklonom Nikole Hercigonje, kompo- zitora iz Beograda i potomka Petra Budmanija, tako da sada ima oko 1.000 svezaka. Biblioteke prof. Ota Karmina i Hajnriha Kristensena (ПБ3 i ПБ4) kupljene su 1929. godine kao celine u Ne- mačkoj, na ime ratne reparacije. Biblioteka prof. Karmina ima oko 2.000 svezaka na francuskom jeziku. Sadrži pre svega odabrana dela o francuskoj revoluciji. Kristenseno- va biblioteka je znatno manja, oko 300 svezaka, a temat- ski je posvećena Aleksandru Makedonskom. Biblioteka Gedeona Dunđerskog (ПБ5) dobijena je 1929. godine i spada među najvrednije posebne bibli- oteke. Reč je o skoro 10.000 knjiga i časopisa koje je