OZ 2009/1-2

M 13 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 1 – 2 sistem. Pored toga, on bi trebalo da ublaži neke od na- vedenih problema vezanih za primenu postojećeg weba. Semantički web počiva na ideji da informacije na webu postanu mašinski čitljive. Znači da se umesto dokumena- ta povezanih hiperlinkovima (u koje može biti ugrađen različiti multimedijski sadržaj), koriste međusobno pove- zani podaci koji imaju specifikovanu strukturu i značenje. Pri tom je cilj očuvati slobodu koja vlada na postojećem webu. Članak započinjemo primerom koji ilustruje ograničenja postojećeg weba i pokazuje da se ona ne mogu rešiti u okviru tehnologija koje se u njemu koriste. U nastavku se objašnjavaju principi semantičkog weba, odnos prema postojećem webu i njegova arhitektura. Veći deo članka posvećen je novim tehnologijama za predstavljanje in- formacija i znanja koje su u osnovi semantičkog weba. U prikazu tehnologija trudili smo se da ne ulazimo u tehničke pojedinosti, ali smo takođe pokušali i da ih pred- stavimo dovoljno detaljno, kako bi čitalac stekao opštu sliku o njima. PRIMER POTREBE ZA NOVIM WEBOM U nedelju po podne setili smo se da uveče treba da odemo na rođendan prijatelju. Odlučili smo se da mu poklonimo knjigu, znamo da voli špijunske romane i da nije pročitao nijedan od novijih romana Džona le Karea (John le Car- ré) . S obzirom na to da se ovde bavimo tehnologijama i njihovim nedostacima, a ne problemom razvoja weba u Srbiji, pretpostavimo da naše knjižare imaju svoje web lokacije i na tim lokacijama kataloge knjiga koje prodaju. Budući da nemamo vremena za obilazak knjižara, preko weba pokušavamo da pronađemo knjižaru u našem gradu (npr. u Beogradu), koja radi nedeljom po podne i koja ima neki od poslednjih le Kareovih romana. Pogledajmo sa kakvim se problemima susrećemo. Najpre treba da ustanovimo da li je kod nas u poslednjih nekoliko godina objavljen neki le Kareov roman. To možemo proveriti u nekoj bibliografskoj bazi podataka i ubrzo, npr. korišćenjem kataloga Narodne Biblioteke Srbije, saznajemo da je 2006. godine objavljen roman “Savršeni prijatelji”, 2007. “Misionarska pesma”, a 2008. “Brižni baštovan”. Za početak nije loše, međutim, uskoro ćemo se susresti sa znatno većim problemima. Sada nam predstoji da pronađemo spisak knjižara koje u Beogradu rade nedeljom po podne. Naivno postavljen upit Guglu (Google) “ knjizara beograd ” nudi 304.000 pogodaka. Pokušavamo da koristimo neke od imenika na webu i uviđamo da su podaci na njima zastareli i nepotpuni. Verovatno bi većina nas u ovom trenutku odustala i u najbližoj prodavnici kupila kao poklon piće ili bombonje- ru, ali na isti način na koji smo pretpostavili da knjižare imaju web lokacije sa katalozima knjiga koje prodaju, možemo zaključiti da postoji i ažuran adresar knjižara. Drugim rečima, neažurne web lokacije i imenici na webu posledica su organizacionih problema, a ne principijelnih i tehnoloških ograničenja weba. Nastavljamo našu potragu za idealnim poklonom i pose- ćujemo jednu po jednu web lokaciju knjižara, proverava- mo njihovo radno vreme i pretražujemo katalog artikala. Kada pronađemo knjižaru, koja radi nedeljom i poseduje neki od romana koje tražimo, prekidamo pretraživanje. Naravno, idealno bi bilo da nekom pretraživaču možemo postaviti pitanje “Koje knjižare u Beogradu, koje rade ne- deljom po podne, imaju neki od Le Kareovih romana koji su objavljeni u poslednjih nekoliko godina?”, uz zahtev da rezultate sortira, na primer, po ceni pronađenih knjiga i udaljenosti knjižara od mesta gde stanujemo. Pogledajmo koja su to tehnološka ograničenja koja onemogućavaju postojanje ovakvih pretraživača: • Pretraživač bi trebalo da razlikuje prezentacije knjižara od drugih dokumenata u kojima se knjižare samo pominju. • Pretraživač bi iz prezentacije morao da izdvoji infor- maciju o adresi i radnom vremenu – problem je što su ovi podaci skriveni negde u tekstu i to često ne na istoj strani prezentacije. • Potrebno je da postoji jedinstven jezik za pretraži- vanje kataloga knjižarskih artikala. Takođe, rezultati upita moraju biti u obliku koji pretraživač može da protumači. Rešenje navedenih problema može se potražiti i u uni- fikaciji prezentacija (dokumenata). Može se, na primer, tražiti da sve početne stranice knjižara budu označene na odgovarajući način, da se podaci o radnom vremenu i adresi nalaze na odgovarajućim stranama i da budu u obliku koji omogućava njihovo mašinsko izdvajanje iz strane, kao i da sve knjižare koriste isti upitni jezik i isti oblik predstavljanja rezultata pretraživanja kataloga. Ovo rešenje je krajnje nepraktično (teško je zamisliti organi- zaciju koja bi propisivala gde će i šta knjižare držati na svojim prezentacijama) i kosi se sa osnovnim principima na kojima web počiva i koji su zaslužni za njegovu po- pularnost. Razmatranje ovih principa pomoći će nam da shvatimo motive koji stoje iza koncepata i tehnologija semantičkog weba. PRINCIPI NA KOJIMA PO^IVA WEB Razvoj weba zasnovan je na sledećim tehnološkim i orga- nizacionim principima: • jednostavnost, • modularni dizajn, Ljubiša Milivojević: SEMANTIČKI WEB – IDEJA I TEHNOLOGIJE