OZ 2009/1-2

M T 15 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 1 – 2 Slika 1: Arhitektura semantičkog weba U nastavku članka opisaćemo tehnologije koje čine po- jedine slojeve prikazane arhitekture. XML I XML SCHEMA Osnovu svih tehnologija semantičkog weba čini Exten- sible Markup Language (XML). XML je već sada zrela tehnologija koja nalazi široku primenu na webu, ali i u brojnim drugim oblastima računarstva. Na semantičkom webu, XML bi trebalo da bude opšti format za razmenu informacija. 3 Na slici 2 su data dva moguća XML zapisa sa informaci- jama o adresi i radnom vremenu neke hipotetične knjiža- re. Slika 2: Dva moguća opisa hipotetičke knjižare Ovde se nećemo baviti opisom XML-a, jer će svima koji su se susretali sa HTML-om navedeni primeri biti jasni. Ono što želimo da pokažemo je to kako se iste informa- cije u XML-u mogu prikazati na sasvim različite načine. Razlike mogu biti formalne (da li ćemo neki podatak staviti u atribut ili ćemo ga staviti u tekstualni deo datog elementa), ali i suštinske – prvi XML u primeru pretpo- stavlja da je knjižara podvrsta prodavnice, u drugom slu- čaju to je poseban entitet. Aplikacija koja treba da koristi XML opis knjižare mora da poznaje strukturu XML-a. U nekim primenama ova struktura može da se podrazume- va. Kada je reč o webu, čak i ako postoji neka dogovo- rena struktura podataka, aplikacije se mogu susretati sa dokumentima koji koriste različite verzije ove strukture, zbog čega XML poseduje mehanizme da se u okviru do- kumenta eksplicitno specifikuje njegova struktura. XML Schema je mehanizam za definisanje strukture XML dokumenta. Glavni element ovog mehanizma je jezik za definisanje sheme dokumenata – XML Schema Definition Language (XSDL). Na osnovu XML sheme program može da odredi da li je neki dokument formalno ispravan, na primer, da li sadrži samo definisane elemen- te, kao i to da li ovi elementi imaju ispravne atribute i podelemente. Takođe se mogu postaviti ograničenja koja se tiču tipova podataka koji se mogu koristiti u nekom kontekstu i broja pojavljivanja elementa (kardinalnosti) u okviru nekog drugog elementa. Ovde je reč o elementima koji se tiču semantike podataka, međutim XML i XML Schema nisu pogodne da se direktno koriste za semantič- ki web. Problem je u tome što su to dosta krute tehnologi- je – mala promena u shemi može zahtevati izmenu u svim dokumentima koji se na njoj zasnivaju. U slučaju malog broja shema, koje održavaju eksperti, može se kontrolisati kompatibilnost sa prethodnim verzijama, ali to nije izvod- ljivo u semantičkom webu. Drugi problem sa XML i XML Schema tehnologijama je u tome što one omogućavaju da se u istom dokumentu jednostavno koristi više shema. MODEL PODATAKA SEMANTI^KOG WEBA – RDF Najjednostavniji način za postizanje fleksibilnosti infor- macionih tehnologija jeste njihovo pojednostavljivanje. Web svoj uspeh duguje tome što je, bar u početku, bio veoma jednostavan. Postojao je tekstualni dokument sa najosnovnijim naredbama za formatiranje i mogućnošću da se u njega ugrađuju multimedijski sadržaj i linkovi na druge dokumente. Sistem je bio jednostavan za upotrebu, dokumente je bilo moguće publikovati i pomoću običnih programa za uređivanje teksta, a postojale su implemen- tacije programa za pregled web sadržaja koje su se mogle koristiti čak i na alfanumeričkim terminalima. Vremenom su tehnologije postale složenije, što je znatno proširilo polje njihove primene. Resource Definition Framework (RDF) trebalo bi da u semantičkom webu bude ono što je prvobitni HTML bio u običnom webu. Osnovna razlika je u sadržaju koji se postavlja na web – to više nisu međusobno povezani do- kumenti nego proizvoljni podaci. Jedna od najčešće korišćenih struktura za predstavljanje podataka u informatici jesu grafovi. 4 Recimo, informaciju da je vrednost svojstva “ s ”, objekta “ A ”, neki objekat “ B ” možemo prikazati sledećim grafom: Slika 3: Jednostavan graf koji govori da objekat “A” ima svojstvo “s” čija je vrednost “B” Ljubiša Milivojević: SEMANTIČKI WEB – IDEJA I TEHNOLOGIJE