OZ 2009/1-2

16 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 1 – 2 Slika 4 prikazuje informacije o adresi i radnom vremenu knjižare iz našeg primera u obliku grafa. Slika 4: Osnovni podaci o knjižari u obliku grafa Centralno mesto u ovom grafu ima čvor sa ozna- kom “ knjižara_tristero ”, za koji smo rekli da je tipa “ knjizara ”, da mu je naziv Tristero i dali smo neke do- datne informacije o njemu. Ovakav graf za predstavljanje podataka mogao bi da se koristi u nekoj centralizova- noj aplikaciji, međutim, za web se ne može upotrebiti. Osnovni objekat u grafu je “ knjižara_tristero ”, međutim, niko ne garantuje da na webu ne postoji još neki objekat sa ovim nazivom (pri tom, to uopšte ne mora biti knji- žara). Takođe, graf nam kaže da naša knjižara_tristero ima svojstva tip, naziv, adresa i radno_vreme i da ova svojstva imaju neke vrednosti. Međutim, ponovo imamo sličan problem, program koji bi pristupio ovim podacima ne bi mogao da zna o kojim je svojstvima zapravo reč, jer termine tip, naziv, adresa i radno_vreme različite organi- zacije na webu mogu da koriste za označavanje potpuno različitih pojmova. Potrebno je pronaći način da se u semantičkom webu izbegne upotreba homonima. Srećom, na internetu već postoji mehanizam koji omogućava je- dinstveno imenovanje objekata i svojstava. To je Uniform Resource Identifier (URI). Kao što mu ime govori, URI se bavi jedinstvenim ime- novanjem resursa. Pod resursom se ovde podrazumeva bilo koji objekat koji može, mada ne mora, biti povezan sa nečim što postoji na internetu. Adrese dokumenata na webu (URL) su URI sa kojima se najčešće susrećemo. Ovde se nećemo baviti opštom sintaksom URI-a, me- đutim, za nas je bitno to da u njemu na neki način mora postojati jedinstvena oznaka autoriteta koji je zadužen za dato ime, odnosno organizacije koja je zadužena da se ovo ime koristi samo u jednom, tačno određenom zna- čenju. Mi ćemo koristiti URI u obliku URL-a koji sadrži domen čiji je vlasnik autoritet zadužen za dato ime. U našem primeru, recimo da imamo dva autoriteta koja daju imena resursima. To bi mogla biti sama knjižara (npr. da poseduje internet domen tristero.co.rs ) i neka hipotetička organizacija koja u Srbiji unifikuje informacije o preduze- ćima (domen adresar.org.rs ). S obzirom na to da je to u njenoj nadležnosti, knjižara za identifikator centralnog objekta u grafu, koji je pred- stavlja, može da izabere i adresu početne strane svoje web prezentacije (npr. http://www.tristero.co.rs/home. html ). Međutim, ona to ne mora da uradi, jedino je važno da URI počinje sa http: (što u ovom slučaju nije oznaka protokola nego indikacija da je URI u obliku web adrese) i da u adresnom delu koristi domen čiji je vlasnik. Podra- zumeva se da ovaj URI knjižara neće koristiti za označa- vanje drugih resursa. Organizacija, koja je zadužena za unifikaciju podataka o preduzećima, može URI u svojoj nadležnosti evidentirati tako da počinje sa http://www.adresar.org.rs . Zamenom proizvoljno datih imena URI-ima u grafu sa slike 4 dobijamo RDF graf (slika 5). Slika 5: Osnovni podaci o knjižari u obliku RDF grafa Primećujemo da su oznake svih grana i većine čvorova u grafu nazivi resursa (URI). Međutim, postoje neki čvoro- vi čije su oznake date kao neposredne vrednosti – nizovi znakova ili brojevi (mogu biti i datumi). Ove čvorove smo nacrtali kao kvadrate, 5 a za njihove oznake se kaže da su date u obliku neposredno datih vrednosti, odnosno da su literali . Literali ne mogu imati svojstva – iz njih ne mogu izvirati strelice. Pri opisu tipa prodavnice koristili smo oznaku “ http:// www.adresar.org.rs/tip#knjizara ” koja se sastoji iz URI-a i nekog dodatnog identifikatora međusobno razdvojenih znakom “ # ”. Ovaj dodatni identifikator naziva se frag- ment. Slično je i sa danima u nedelji čije smo oznake formirali od URI-a “ http://www.adresar.org.rs/rec/dan ” i fragmenta “ ponedeljak ”, “ utorak ”, ... Ovaj generalizovani oblik URI-a naziva se URI referenca ili skraćeno URIref. 6 Oznake nekih čvorova (“ http://www.tristero.co.rs/ad- resa ”, “ http://www.tristero.co.rs/radno_vreme ” i niza Ljubiša Milivojević: SEMANTIČKI WEB – IDEJA I TEHNOLOGIJE