OZ 2009/1-2

M T 17 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 1 – 2 “ http://www.tristero.co.rs/rv/ponedeljak ” …) 7 ispisali smo sivom bojom. Oznake ovih čvorova ne nose nikakvu korisnu informaciju. Čvor koji smo označili sa “ http:// www.tristero.co.rs/adresa ” služi samo da bi objedinio informacije o mestu, ulici i broju. Njegova oznaka nam ne govori ništa, čak ni to da je poznata adresa knjižare – ova informacija je sadržana u tome što postoji svojstvo “ http://www.adresar.org.rs/rec/adresa ” iz čvora koji pred- stavlja knjižaru. 8 Ovakvi čvorovi se ne označavaju u RDF grafu i nazivaju se neimenovani čvorovi ( blank nodes ). Za razliku od XML-a koji je jezik za predstavljanje po- dataka, RDF ne govori ništa o obliku podataka (jeziku) u kome će se oni čuvati i razmenjivati, on se bavi isključivo modelom podataka. RDF graf je apstraktna sintaksa koja nije praktična za direktnu primenu. Ovaj graf se može transformisati na više načina u tekstualni oblik, odnosno postoji više RDF sintaksi. Najvažniji od njih su: • Sintaksa uređenih trojki. Ovo je najjednostavniji način za tekstualno predstavljanje RDF podataka, koji leži u osnovi druga dva RDF jezika. • RDF/XML je XML sintaksa za RDF podatke. Već je rečeno da se predviđa da će XML biti osnova seman- tičkog weba. Videli smo da XML dozvoljava da se na mnogo načina, korišćenjem različitih XML shema, prikažu informacije. RDF/XML definiše stroga pravila (shemu) predstavljanja podataka iz RDF grafa. • N3 je proširenje sintakse uređenih trojki tako da bude pogodnija za praktičnu primenu. Pri tom, RDF/XML je pogodniji za programsku obradu, a N3 je prilago- đen čoveku. Ovde ćemo objasniti osnovne elemente sintakse uređenih trojki. RDF graf ovde je prestavljen kao skup uređenih trojki, pri čemu svakoj grani odgovara jedna uređena trojka koju čine oznaka izvorišnog čvora (resurs), oznaka grane (svojstvo) i oznaka čvora odredišta (vrednost svoj- stva). Na slici 6 prikazan je deo RDF grafa iz našeg pri- mera sa slike 5 u sintaksi uređenih trojki. Slika 6: RDF sintaksa trojki Sintaksa uređenih trojki je jednostavna, ali zahteva neka objašnjenja. Umesto u matematici uobičajenog označa- vanja uređene trojke sa “(a, b, c) ”, koristi se jednostavno navođenje elemenata bez zagrada i zareza kao delimitera, pri čemu se na kraju trojke obavezno stavlja prazno mesto i tačka. URI reference se stavljaju u izlomljene zagrade (“<”, “>”). Srednji element trojke, koji predstavlja granu grafa, često se izražava glagolskom frazom te se elementi trojke nazivaju i subjekat, predikat i objekat . Iz primera sa slike 6 vidimo da upotreba punih URI refe- renci u sintaksi uređenih trojki dovodi do veoma dugač- kih linija. Zbog toga je u svim RDF jezicima omogućeno skraćivanje URI izraza. Umesto dela URI-a “ http://www. tristero.co.rs/ ” , možemo da koristimo, npr. prefiks “ tris- tero: ”, a umesto “ http://www.adresar.org.rs/rec/ ” prefiks “ recnik: ”. Ovi delovi URI-a koje zamenjujemo prefik- som, nazivaju se prostori imena ( namespaces ). Kada se koriste prefiksi, URI reference se ne pišu u izlomljenim zagradama. Prefikse možemo dodeljivati proizvoljno, mada se za obeležavanje nekih veoma značajnih i opšte poznatih prostora imena uobičajeno koriste uvek isti prefiksi. Tako se, na primer: • prefiks " rdf: ” koristi za prostor imena “ http://www. w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns# ” , • prefiks " rdfs: ” koristi za “ http://www.w3.org/2000/01/ rdf-schema# ”, • prefiks " owl: ” koristi za “ http://www.w3.org/2002/07/ owl# ”, • prefiks " dc: ” koristi za “ http://purl.org/dc/elements/ 1.1/ ”, • prefiks " ex: ” koristi za “ http://www.example.org/ ” ili “ http://www.example.com/ ” . O prva tri prostora imena biće više reči kasnije. Četvrti (koji se obeležava sa “ dc: ”) je prostor imena za elemente Dablinskog jezgra ( Dublin Core ). Dablinsko jezgro je skup elemenata (metapodataka) koji služe za opis doku- menata na internetu, i to na način koji će omogućiti nji- hovo jednostavno i efikasno indeksiranje i pretraživanje. Poslednji prefiks (“ ex: ”) koristi se u različitim primerima, kada je potrebno da imamo pravilno formiran URI, ali nam nije bitno šta on predstavlja. Neimenovani čvor, koji predstavlja adresu knjižare, ozna- čili smo sa “ ??? ”. Ako u grafu postoji više neimenovanih čvorova, ovakav način obeležavanja dovodi do kolizije imena. To se rešava tako što se neimenovanim čvorovima dodeljuje proizvoljna oznaka u prostoru imena sa prefik- som “_:”. Ovaj prostor imena rezervisan je za neimeno- vane čvorove. Na slici 7 prikazana je modifikovana RDF sintaksa. Slika 7: Modifikovana RDF sintaksa trojki Ljubiša Milivojević: SEMANTIČKI WEB – IDEJA I TEHNOLOGIJE