OZ 2009/1-2

20 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 1 – 2 žemo specifikovati koliko puta se dato svojstvo može javiti u instanci date klase; 13 • definisati sinonime za objekte, klase i svojstva; • za svojstva definisati njihove karakteristike, na primer, tranzitivnost, simetričnost, inverzno svojstvo i slično; • definisati ograničenja na vrednosti koje neko svojstvo može da uzima; • definisati nove klase primenom skupovnih operacija nad postojećim klasama. Ovde smo prikazali samo neke mogućnosti OWL-a koje bi trebalo da pomognu da se shvati šta termin ontologija znači u kontekstu semantičkog weba. DEDUKTIVNO ZAKLJU^IVANJE NA OS- NOVU ONTOLOGIJE Na osnovu ontologije, iz podataka koje imamo u seman- tičkom webu, dedukcijom se mogu izvoditi određeni zaključci. Recimo da imamo ontologiju (sa prostorom imena sr: ) u kojoj je definisana tranzitivna i simetrična relacija sr:uSrodstvuSa . Ako imamo sledeće činjenice: os:Petar sr:uSrodstvuSa os:Ana. os:Ana sr:uSrodstvuSa os:Vesna. os:Dragan sr:uSrodstvuSa os:Vera. Na upit: 14 os:Vesna sr:uSrodstvuSa ?. sistem će, na osnovu svojstava relacije sr:uSrodstvuSa , dati ispravan odgovor {os:Ana, os:Petar} . Ako bi data relacija bila samo simetrična, a ne i tranzitivna, rezultat bi bio {os:Ana} . Ako u ontologiji ne bi bilo specifikovano nijedno svojstvo relacije sr:uSrodstvuSa (ili ako bi bilo specifikovano da je relacija samo tranzitivna), rezultat bi bio prazan skup. Vidimo da ontologija principijelno omogućava da sistem, na osnovu nekih činjenica koje su eksplicitno date, ge- neriše nove činjenice. Ovo podseća na sisteme veštačke inteligencije i ponekad se koristi u kritikama protiv se- mantičkog weba sa argumentom da, poput oblasti veštač- ke inteligencije koja nije dala očekivane rezultate, to ne može učiniti ni semantički web. Ova kritika nije opravda- na iz sledećih razloga: 1. Cilj veštačke inteligencije je oponašanje inteligent- nog ponašanja čoveka, a cilj semantičkog weba je da omogući mašinsku obradu podataka koji se generišu i nalaze na različitim mestima. 2. Većina aplikacija na semantičkom webu ne koristi nikakve sofisticirane obrade na osnovu ontologija, za njih su ontologije samo sredstvo za specifikaciju po- dataka. Možemo reći da glavni korisnici ontologija nisu programi, već programeri. 3. Za razliku od veštačke inteligencije, semantički web koristi jednostavnije i teorijski dobro proučene meha- nizme zaključivanja. Ovo se posebno odnosi na OWL. Složenije metode zaključivanja su takođe predmet interesovanja, ali su one u arhitekturi semantičkog weba (slika 1) izdvojene na poseban nivo. OSTALE TEHNOLOGIJE SEMANTI^KOG WEBA Spisak tehnologija semantičkog weba ovim nije ni pri- bližno iscrpljen. Mislimo da bi trebalo pomenuti bar još tri tehnologije (ili grupe tehnologija) koje igraju veliku ulogu u ovoj oblasti: • SPARQL upitni jezik za RDF. SPARQL omogućava da na jedinstven način postavljamo upit u različite RDF podatke i ujedno definiše oblik rezultata ovih upita. SPARQL bi, u primeru s početka članka, trebalo da omogući da, uz informaciju o adresi i radnom vre- menu knjižara, pretražujemo i njihov katalog knjiga. Poseban značaj SPARQL je u tome što dozvoljava da se podaci, koji nisu u obliku RDF-a, uključe u seman- tički web. Implementacijom posebne softverske kom- ponente, adaptera, SPARQL upiti mogu se izvršavati u proizvoljnom izvoru podataka. U ovom slučaju, adap- ter je odgovoran i za prevođenje dobijenih rezultata u propisani oblik. To znači da se različite baze podataka (na primer, relacione i bibliografske) mogu uključiti u semantički web, a da pri tom nije potrebno konverto- vati njihove podatke. • Mehanizmi logičkog zaključivanja. Pored ontologije, za neke primene, mogu se definisati i složenija pravila zaključivanja koja omogućavaju da se iz neposredno datih podataka na semantičkom webu izvedu nove informacije. Za ovo se koriste različite metode koje su razvijene u oblasti veštačke inteligencije, kao što su ekspertski sistemi i logičko programiranje. • Mehanizmi za obezbeđivanje poverenja. Svi smo svesni složenosti problema koji se tiču zaštite po- dataka na postojećem webu. Ti su problemi na se- mantičkom webu još složeniji, jer ne mora da postoji korisnik (čovek) koji će, zahvaljujući svom iskustvu, odrediti da li i koliko se može imati poverenja u neki izvor informacija ili servis. Kritičari semantičkog weba posebno ističu problem mogućeg narušavanja privatnosti, i to upravo zbog njegove sposobnosti da integriše podatke iz različitih izvora. Pri tom, naše kupovne navike predstavljaju verovatno najmanji pro- blem. Ljubiša Milivojević: SEMANTIČKI WEB – IDEJA I TEHNOLOGIJE