OZ 2009/4

M T 189 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 4 Slika 2: Učesnici u sistemu uzajamne katalogizacije Uređivački odbori za svaku vrstu bibliografije dogovaraju se o formatu ispisa bibliografije, o kriterijumima za izbor bibliografskih jedinica, o potrebnim redakcijama. Predavači na COBISS kursevima čine posebnu grupu saradnika VBS-a. To su najiskusniji katalogizatori i redaktori u bibliotekama osnivačima, koji pored toga imaju sklonosti za prenošenje znanja i stvaranje povoljne klime i elana u mešovitim ekipama za koje se izvode COBISS kursevi. Komisiju za dodelu COBISS licenci katalogizatorima čine odabrani predstavnici osnivača. Za sada postoje 2 mailing liste koje funkcionišu. Na mailing listu UZAJAMNA uključuju se glavni redaktori baza u sistemu i ukazuju na propuste u bibliografskim zapisima, kao i o kreiranim duplikatima. TEL mailing lista povezuje različite profile stručnjaka kad god se ukaže neki problem ili tema za raspravu, a odnosi se na funkcionisanje pristupa elektronskim katalozima Evropske biblioteke. Za svaki specijalizovan posao ili novi projekat, formira se radna grupa ili stručni tim. Neki timovi su trajnijeg karaktera i opstaju godinama, a neki samo toliko dok se ne uvedu potrebne optimizacije u pojedine procese rada. Neki su aktivni u kontinuitetu, a neki periodično. Članovi stručnih timova su iskusni katalogizatori iz biblioteka osnivača (NBS, BMS, UBSM ). Smatram da će se vremenom u ove timove uključivati i bibliotekari iz biblioteka ostalih učesnica sistema, jer treba više koristiti iskustva bibliotekara iz različitih tipova ustanova. VBS SISTEM – SISTEM BIBLIOTEKA ^LANICA Trenutno VBS je sistemom obuhvaćeno 112 ustanova čije biblioteke pripadaju različitim tipovima. Te biblioteke se razlikuju i po finansijeru: Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke ili su na budžetu opština. Neke novouključene biblioteke su automatizovale pojedine procese u bibliotečkoj delatnosti, a neke prvo iskustvo u radu s računarima stiču baš na početnom COBISS kursu. U takvim uslovima, teško je obezbediti ujednačeni rad sistema, a on je bitan za brže usvajanje novih standarda, započinjanje novih projekata i brži rast sistema. Ne sme postojati veliki raskorak između pojedinih biblioteka članica, zato VBS ima ulogu da svojim aktivnostima s jedne strane pruža mogućnost svim članicama da prihvate nove sadržaje i funkcije, a s druge strane da naprednijim članicama daje na znanje kakve su potrebe i problemi u pojedinim lokalnim okruženjima. Jedna od važnijih aktivnosti VBS-a je rad sa svakom bibliotekom posebno, kako bi se očuvale neke njene spcifičnosti, a ipak usvojili osnovni opšteprihvaćeni standardi. Pri tom, veliki trud ulažemo da među bibliotekarima širimo pozitivnu radnu atmosferu u kojoj vlada međusobna kolegijalna saradnja uz zdravu konkurenciju. Slika 3: Procenat različitih biblioteka Ceo sistem je prvobitno zamišljen tako da bibliotekarima olakša rad na katalogizaciji, i to preuzimanjem već kreiranih bibliografskih zapisa. Od takve koncepcije javne biblioteke imaju najviše koristi i moglo se očekivati da one u većem broju pristupe sistemu. Međutim, u početku su se u sistem više uključivale visokoškolske biblioteke, a tek kada je Ministarstvo kulture na sebe preuzelo obavezu finansiranja COBISS članarine za javne biblioteke, one su postale najbrojniji tip biblioteka članica. Najviše truda na promovisanju sistema uloženo je baš u ova 2 tipa