OZ 2009/4

M T 191 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 4 daju nam ili bi mogle da daju dobru osnovu za različite izveštaje o poslovanju biblioteke kao i za praćenje evaluacije rada u bibliotekama. S obzirom na to da je centralno mesto VBS uzajamni katalog COBIB.SR , predstaviću vam njegovu strukturu. Iako je centralni katalog formiran 2003. godine, na grafikonu je prikazan priliv građe po godinama, od 1988. godine. To je moguće, jer je on nastao objedinjavanjem 4 COBISS kataloga koji datiraju iz perioda 1988.–1989. godina. Zapaža se da je u proseku veći godišnji priliv građe bio u periodu pre formiranja srpskog uzajamnog kataloga. To se obrazlaže time što je do 2003. godine znatan udeo u kreiranju zapisa imao YUBIN. Najslabiji priliv je bio baš te 2003. godine, uprkos trenutnom uključenju 12 visokoškolskih biblioteka, pored 3 biblioteke osnivača. Ova činjenica pokazuje koliko bolan može da bude prelazak s jednog na drugi sistem, iako se ovde radilo samo o različitim generacijama istog sistema. Najveći priliv bio je 1993. godine zbog velike akcije retrospektivnog unosa u BMS-u. Od 2003. godine broj zapisa prinova je u stalnom porastu, a od 2006. godine prelazi cifru 100.000 na godišnjem nivou. Slika 6: Priliv građe u uzajamnom katalogu Od ukupnog broja bibliografskih zapisa u COBIB.SR , 65,5 % se odnosi na monografske publikacije. 30,7 % čine zapisi članaka, a 3,1 % čine zapisi serijskih publikacija. Kako bi bibliografije istraživača bile potpunije, i kako bi srpski uzajamni katalog, a samim tim i COBISS.Net sistem bili bogatiji i raznovrsnijeg sadržaja, u narednom periodu se očekuje porast zapisa članaka, što zbog planiranih konverzija zapisa članaka stručnih časopisa u COBISS, što zbog planirane raspodele serijskih publikacija za analitičku obradu među članicama sistema, kako ne bi došlo do preklapanja poslova. Slika 7: Online uzajamni katalog Što se tiče učešća biblioteka članica u kreiranju novih zapisa u centralnom katalogu, najviše udela u tom poslu imaju NBS i BMS. Ove 2 biblioteke od ukupnog priliva građe u lokalnim katalozima unose oko 88 % novokreiranih zapisa. Kod stručnih biblioteka procenat samostalno kreiranih zapisa u njihovim lokalnim katalozima kreće se od 26 % do 68 %. U proseku, za očekivati je da ovaj procenat bude oko 50 %. Ovako velika odstupanja zavise i od razlike u principu obrade publikacija u pojedinim bibliotekama. Neke biblioteke uglavnom preuzimaju gotove zapise, dok za to postoji mogućnost, a tek kasnije krenu sa kreiranjem novih zapisa, dok neke odmah obrađuju najfrekventni deo fonda. Javne biblioteke pretežno preuzimaju gotove zapise i njihov udeo u unosu novih zapisa je oko 3 %. Slika 8: Korišćenje sistema COBISS.SR Na grafikonu je prikazana statistika korišćenja svih COBISS baza u sistemu, sa aspekta broja pretraga i broja zapisa pregledanih WEB OPAC-om na mesečnom nivou od 2003. godine do avgusta 2009. godine. Maksimalni broj pregledanih zapisa je bio 514.000, u maju 2009.