OZ 2011/4

154 ORGANIZACIJA ZNANJA 2011, LETN. 16, ZV. 4 Važna je i pisana komunikacija, naročito ako još od ranije postoje alumni revije, godišnje štampani izveštaji ili druge serijske publikacije. Elektronika nije ni na koji način zamenila susrete "u živo" i za alumni udruženja konferencije i slični susreti još uvek ostaju nezamenljiv način rada. Potrebe alumni udruženja se vremenom menjaju, što ne može uvek da se primeti na prvi pogled, već se tome treba i istraživački posvetiti. Upravo zbog toga što je u pitanju veoma veliko ulaganje (pre svega) vremena u rad alumni udruženja, njegovo optimalno iskorišćavanje je odgovoran zadatak kako vodstva udruženja tako i matične organizacije. Aktivnosti se ostvaruju kroz različite oblike za koje su značajne: • fleksibilnost, • aktivna participacija, • iniciativnost dobrovoljaca, • rasčlanjenost alumni udruženja. Makar jedan od ovih oblika važi za "redovnu" npr. godišnju ili bijenalnu stručnu konferenciju, na kojoj alumni imaju svoj "prostor". To je takođe prilika za dodelu obično veoma popularnih "alumni priznanja" (Karpova, 2006). U najrazvijenije se ubraja Alumni Association u London School of Economics and Political Science (LSE), koja ima registrovane alumni grupe u pedeset država, u dvadeset i pet ima kontaktnu mrežu, pored toga još i osam "specijalnih interesnih grupa". Korporacijske alumni mreže Korisnost alumni organizovanja su pre više godina uvidele i korporacije, naročito one koje deluju na međunarodnom planu. Glavni razlog je "rat za talente", odnosno za znanje, koje često nije napisano i objavljeno, već ga sposobni ljudi u tacitnom obliku nose u svojoj glavi. U zadnje vreme smo svedoci naglog rasta broja takvih organizacija, što je povezano sa sledećim razlozima (Gopsil, 2006): • na raspolaganju su pouzdane i jeftine komunikacijske mreže koje omogućuju nastanak stručnih udruženja, korisnih za različite vidove razvoja korporacije, • poslovanje je postalo globalno, a korporacije, koje se inače ograničavaju na svoje nacionalno tržište ili na geografsku regiju, moraju da misle na konkurenciju iz celog sveta od koje ne mogu da pobegnu, već sa njom mogu samo da se povežu, • radno okruženje se radikalno promenilo i treba pratiti tehnološke i organizacijske promene, što ne važi samo za korporacije, već za svakog stručnjaka u njoj koji mora da se pozdravi od "diplome za ceo život" i neprekidno traži nova znanja, • konkurentska prednost zasniva se na fleksibilnosti i na brzini uvođenja inovacija, što je u velikoj meri zavisno od uključenosti u "nevidljiva" udruženja u kojima se pretaču najnovija saznanja, • kultura poverenja je jedini način utvrđivanja lojalnosti, odnosno pripadanja korporaciji u okolnostima kada se mozak u sekundi "pretoči" drugde, što zavisi od vrednosti neke zajednice. Korporacijska alumni udruženja su najznačajnija za područje savetodavnih aktivnosti, informacijske tehnologije, farmaceutike i sličnih oblasti koje se zasnivaju na znanju. Istraživanje koje su sproveli u švajcarskoj fabrici misli (think tank) First Tuesday i njom obuhvatili 70 % preduzeća iz Evrope i 30 % iz SAD pokazala je sledeće: a) koristi za alumnijce • poslovi i karijere (preglednost potražnje, mogućnost predstavljanja …), • stručni razvoj (razmena iskustava, mentorstvo, nove ideje), • nove poslovne veze (klijenti, partneri, preporuke), • nove društvene veze (međunarodna pomoć, posebni interesi …), • stručno umrežavanje (kolegijalna kritika, manji rizici, socijalni kontakti, dogovori …). b) koristi za preduzeće • upravljanje talentima (identifikacija, regrutovanje, portfolio), • kultura zaposlenih (lojalnost, kredibilnost, participacija), • nove poslovne prilike (alumni kao klijenti, partneri, preporuke), Franci Pivec: ULOGA ALUMNI UDRUŽENJA U STRUČNOM SVETU