OZ 2012/3

M T 129 ORGANIZACIJA ZNANJA 2012, LETN. 17, ZV. 3 Prema anketama Narodne biblioteke Radislav Nikčević posle godinu dana realizacije projekta poljoprivrednici su rekli: • 85 % poljoprivrednika kažu da su na Internetu našli vredne informacije o njihovoj poljoprivrednoj proizvodnji. • 95 % je reklo da veruje da je Internet dobar način za povezivanje ljudi. • 100 % je reklo da je Internet dobro tržište za kupovinu i prodaju poljoprivrednih proizvoda. • 100 % je reklo da želi da se projekat AgroLib-Ja nastavi. U toku realizacije AgroLib projekta snimane su video priče. Najveći broj video priča je na YouTube-u. Da biste videli rad poljoprivrednika i da biste čuli više o tome posetite AgroLib na YouTube-u. Dejan Stanković, mladi poljoprivrednik iz sela Staro Lanište, samo je prodavao sir i sveže namirnice na pijaci u Jagodini. "Kada sam sreo sa AgroLib-Ja tim, on mi je ukazao na činjenicu da Internet može da se koristi za poboljšanje poljoprivredne proizvodnje. Naučili su me kako da uradim profil na AgroLib sajtu, a sada sam pronašao i mnogo poljoprivrednih foruma. Bio sam veoma iznenađen kada su ljudi, koji su me videli na Internetu, počeli da stupaju u kontakt sa mnom. Takođe sam našao nove kupce. Mislim da je Internet dobar način udruživanja poljoprivrednika i dobra način razmene iskustava", rekao je on. 9 Milija Braković, sekretar udruženja "Pčelar" iz sela Bagrdan, kaže: "Ja sam saznao za besplatnu obuku za korišćenje računara u biblioteci u Bagrdanu. Završio sam obuku i veoma mi je drago što sada mogu da ponudim pomoć kolegama pčelarima i mogu da im posredujem važne informacije sa Interneta. Preko Interneta možemo stupiti u kontakt sa celim svetom! Nakon što smo stavili reklamu na Internet povećao se broj ljudi koji su zainteresovani za naše pčelinje proizvode i naše pčelinje rojeve". 10 Zoran Milošević ima mali voćnjak dunja. "Prvi dan kada sam otvorio profil na AgroLib pijaci, dobio sam poziv od proizvođača u selu Trnava. Uspeo sam da prodam deo moje proizvodnje, 1.500 kg dunja! Kroz kontakte koje sam ovom prilikom ostvario mislim da ću lako prodati čitav rod sledeće godine", rekao je on 11 . Ljiljana Vulić iz Starog Laništa ostala je bez posla zbog ekonomske krize. Ona je odlučila da uzme podsticajna sredstva od države i započne staru zanatsku delatnost ručne izrade asura. Na žalost, u početku nije imala nikakvog uspeha jer nije mogla da pronađe kupce za svoje proizvode. 12 Nakon susreta sa članovima AgroLib tima, registrovana je na sajtu www.agrolib.rs/pijaca/ . Ubrzo nakon toga Ljiljani počinju da se javljaju prvi kupci. Lokalna TV stanica nedavno je napravila priču o njoj, a lokalne novine "Novi put" objavile su članak o Ljiljaninom poslovanju. Gospođa Ljiljana veoma je zahvalna jagodinskoj Narodnoj biblioteci i projektu AgroLib-Ja za pomoć u pronalaženju mesta za njene proizvode na srpskom tržištu. Pre izvesnog vremena, jagodinska biblioteka proslavila je 103 godine rada i postojanja. Kao znak zahvalnosti za pomoć koju je dobila od AgroLib projekta, pripremila je tortu sa logotipom AgroLib projekta i donela je u biblioteku kao poklon za rođendan biblioteke. Svi su bili prijatno iznenađeni. Selo Glavinci nalazi se u dolini i ima veliki problem sa bežičnim signalima – čak je slab signal i za mobilne telefone, te je stoga veza bila nepouzdana i spora. U početku je biblioteci u Glavincima uvedena mobilna 3G Internet konekcija da bi uopšte mogla da započne realizacija projekta AgroLib-Ja. Izvesno vreme, ta je spora veza bila jedini pristup Internetu u selu. Kada su meštani Glavinaca shvatili vrednost Interneta, neki od njih su kupili personalne računare i instalirali 3G konekciju kod kuće. Lokalni provajder "Interkom" ponudio je bolji kvalitet veze, kako biblioteci tako i privatnim licima. Brza bežična veza, koju je nudio "Interkom" je bila pravo rešenje za Glavince i okolna sela koja su u dolini, ali za realizaciju ovog predloga bilo je potrebno da se antena postavi na potrebnu visinu. Rukovodstvo "Interkoma" identifikovalo je silos na lokalnoj fabrici kao najbolje mesto za antenu, ali rukovodstvo fabrike nije videlo nikakvu korist za sebe i odbilo je da dozvoli instalaciju antene. Stanovnici sela Glavinci, Kolare i Bresje nisu želeli da odustanu. Inspirisani uspešnim radom njihove lokalne biblioteke za poljoprivrednike, pokrenuli su peticiju za brzi Internet, prikupili potpise i peticiju predali bibliotekarki u Glavincima. Tražili su da ona peticiju odnese u jagodinsku Narodnu biblioteku koja je zadužena za razvoj seoskih ogranaka, a zahvaljujući kojoj je i pokrenut projekat AgroLib-Ja. Direktorka biblioteke obratila se Upravnom odboru fabrike dopisom u kojem je objasnila koliko je važna brza Internet konekcija za razvoj sela i seoske biblioteke. Upravni odbor fabrike ozbiljno je shvatio peticiju, dopis direktorke jagodinske biblioteke i značaj Interneta za razvoj ruralne sredine, te se fabrika sa "Interkomom" dogovorila o instalaciji antene. Bežični signal pokriva radijus od oko 20 km oko Glavinaca, pa sada oko 4.500 ljudi ima brzi Internet. Vesna Crnković: NOVA ULOGA SEOSKIH BIBLIOTEKA U SAVREMENOM BIBLIOTEKARSTVU