OZ 2012/3

130 ORGANIZACIJA ZNANJA 2012, LETN. 17, ZV. 3 Prema rečima direktora lokalnog provajdera "Interkom" veliko je interesovanje meštana za uvođenje brzog Interneta na njihovim kućnim računarima. Oko 30 domaćinstava iz Glavinaca odmah su konkurisali za Internet vezu, a broj domaćinstava iz Bresja i Kolara koje zanima Internet stalno se povećava. Iz gore navedenog primera može se zaključiti da zahvaljujući projektu AgroLib-Ja poljoprivrednici seosku i gradsku biblioteku vide kao pokretače promena u njihovoj lokalnoj zajednici. S obzirom na to da do 2010. godine niko u ova tri sela nije imao Internet, niti je shvatao važnost i korisnost ovog medija u savremenom društvu, veliko interesovanje poljoprivrednika danas, pokazuje da je projekat AgroLib-Ja znatno uticao na promenu svesti ljudi u selima jagodinske opštine. 13 Škola računara, stručna predavanja i korišćenje sajtova doprineli su popularizaciji biblioteke kao informacionog i komunikacionog centra lokalne zajednice. Za mnoge slučajeve uspostavljanja saradnje i kontakata između poljoprivrednika, korisnika starih zanata i seoskog turizma, članovi AgroLib tima čuju sasvim slučajno tokom nekih manifestacija u biblioteci ili kada neko pozove da bi se zahvalio. Za veliki broj slučajeva i kontakata, naravno, ne znamo, ali možemo da pretpostavimo, sudeći po povećanom broju poseta na sajtu. Nedavno je odlučeno da se ovi slučajevi dobre prakse i uticaj AgroLib-Ja projekta na pojedinačne slučajeve razvoja poljoprivrede beleže na sajtu www.agrolib.rs . Ovde će biti prenete dve priče, onako kako su zapisane na sajtu. Literaturom do znanja Narodnoj knjižnici u Bagrdanu, odnosno našoj koleginici koja tamo radi, obratio se za pomoć meštanin tog sela s molbom da mu u literaturi ili na Internetu pronađe neki tekst o uzgoju belog luka, jer se godinama bavi uzgojem ove kulture ali svaki put sa sve manje uspeha. Zajedničkom potragom došli su do teksta objavljenog u časopisu DOBRO JUTRO, koji je govorio upravo o uzgoju ove povrtarske kulture. Pažljivim čitanjem i primenom svega navedenog, počev od pripreme zemljišta, vremena sadnje i sortimenta, naš sagovornik je dobio izvanredne rezultate. Primenio je i savet našeg predavača mr Đorđa Moravčevića da, umesto tretiranja herbicidima, prekrije slamom useve kako bi suzbio korov i očuvao vlažnost zemljišta. 14 Novi uspeh projekta AgroLib-Ja Jedne martovske večeri, dok je hladno vreme još uvek vladalo Pomoravskim okrugom, u selu Glavinci, AgroLib tim organizovao je predavanje na temu "Mogućnosti plasteničke proizvodnje povrća na malim zasadima". Na naše veliko iznenađenje, mali odziv meštana nije verno odražavao rezultate naše ankete o zainteresovanosti za temu posvećenu plastenicima. Međutim, u tom malom krugu ljudi našla se gospođa Tanasković Spomenka koja je pomno pratila svaki segment predavanja mr Đorđa Moravčevića s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i beležila sve ono što je smatrala korisnim. Kada je sneg okopnio, ona je po savetu predavača napravila sopstveni plastenik i bila prijatno iznenađena rodom i kvalitetom proizvoda koje je dobila. Tako je jednog dana došla da nam i sama kaže da naš trud nije bio uzaludan, kao ni trud mr Moravčevića koji je po vrlo nezgodnim atmosferskim prilikama došao da održi predavanje i prenese iskustvo iz svoje dugogodišnje prakse. 15 Nau^ene lekcije Važan razlog za uspeh AgroLib-Ja projekta bio je, između ostalog, i uspostavljanje ličnih kontakata sa poljoprivrednicima. Mnogo je lakše da se objasni i prepozna dobra ideja kroz ličnu komunikaciju. Uglavnom su korišćena predavanja u seoskoj biblioteci za razgovor sa poljoprivrednicima, pre i nakon stručnog predavanja. Čak su članovi AgroLib tima posećivali i seoska domaćinstva da bi promovisali projekat. Ove posete su veoma važne jer se na taj način promoviše projekat, ali se i osvaja poverenje poljoprivrednika. Kada se osvoji poverenje jedne grupe poljoprivrednika, oni će projekat preporučiti drugima što dovodi do povećanja broja korisnika, ne samo u toj lokalnoj zajednici, već i šire. Seoske bibliotekare treba izabrati s pažnjom. Oni su najvažnija veza između poljoprivrednika i biblioteka za promociju i implementaciju projekta. Poželjno je da je seoski bibliotekar osoba koja ima dobru reputaciju u selu i koja aktivno učestvuje u društvenom i kulturnom životu sela. Bolji rezultati projekta su u selima u kojima su bibliotekari članovi kulturno-umetničkih društava ili etno udruženja. Radno vreme u sve četiri seoske biblioteke iznosi četiri sata. U početku su sve četiri biblioteke radile od 17 do 20 časova. Nakon nekoliko meseci realizacije projekta, došlo se do zaključka da je bolje da seoske biblioteke rade po smenama i da se radno vreme prilagodi ne samo poljoprivrednicima, već i školskoj deci. Primećeno je da školska deca posle časova dugo čekaju autobus, a u to vreme je biblioteka zatvorena. Vreme posle škole do dolaska autobusa pogodno je za uzimanje školske lektire i za korišćenje usluga biblioteke. Nakon prilagođavanja radnog vremena biblioteke potrebama svih stanovnika lokalne zajednice, broj poseta i članova seoskih biblioteka je porastao. Vesna Crnković: NOVA ULOGA SEOSKIH BIBLIOTEKA U SAVREMENOM BIBLIOTEKARSTVU