OZ 2012/3

M T 131 ORGANIZACIJA ZNANJA 2012, LETN. 17, ZV. 3 Takođe, bilo je potrebno vreme da članovi AgroLib tima shvate da se u svakom selu poljoprivrednici bave drugom granom poljoprivrede. U početku su planirane identične projektne aktivnosti za sva četiri sela, ali je brzo shvaćeno da svako selo ima drugačije potrebe. U jednom selu je, na primer, bilo mnogo zainteresovanih za voćarstvo, a u drugim selima je bilo malo poseta za isto predavanje. Da bi se rešio taj problem, organizovan je razgovor s poljoprivrednicima o njihovim potrebama za profesionalnom edukacijom. Profesionalna predavanja organizovana su za svako selo posebno, u zavisnosti od potreba i prioriteta poljoprivrednika. Primećeno je takođe da poljoprivrednici više cene stručnjake koji, osim teorijskih, imaju i praktična znanja. Aktivnosti projekta morale su da se prilagode kulturnim obrascima i običajima svakog sela. Na primer, prvobitno je planirano da se predavanja održavaju tokom proleća i jeseni u večernjim satima, kada su kulturno-prosvetne aktivnosti u gradu najintenzivnije. Ubrzo je shvaćeno da posle rada u poljima (mnogi poljoprivrednici rade duže od 10 sati dnevno) i večernjeg hranjenja stoke, niko ne bi došao u seosku biblioteku, bez obzira koji se sadržaji nude. Stoga je realizacija nekih aktivnosti projekta odložena za zimske mesece kada ima manje radova u poljima i kada su poljoprivrednici manje iscrpljeni, a imaju više slobodnog vremena. Prilikom organizovanja programa i edukacija u seoskim bibliotekama, vodilo se računa da se datumi ne poklope sa datumima verskih praznika i velikih sportskih događaja, kada se većina ljudi druži o okviru svojih porodica ili su u svojim domovima i gledaju TV. Za uspeh projekta neophodno je obezbediti brzi Internet, što može da olakša obuku i korisnike ubedi da se zahvaljujući Internetu najbrže dolazi do informacije. Naše iskustvo pokazuje da je potrebno više godina, ali i organizovana edukacija poljoprivrednika, da bi se poljoprivrednici navikli na onlajn tržište i da bi u većoj meri povećali e-biznis poljoprivrednika. Marketing i mediji Lični kontakti bili su važan oblik marketinga za projekat AgroLib-Ja, međutim, najveću ulogu u popularisanju ove ideje u početku su imali štampani i elektronski mediji, a kasnije i Internet. Građanstvo je informisano o svakoj aktivnosti projekta putem lokalnih elektronskih medija (TV Jagodina, Radio Jagodina, Rado Gong, Radio Horeum Margi), kao i štampanih medija (Novi put – nedeljne novine Pomoravlja, Resave i Levča). Elektronski mediji s nacionalnom frekvencom nekoliko puta su prenosili aktivnosti i uspehe projekta (Radio televizija Srbije i Palma plus), kao i nacionalne dnevne novine ( Politika, Blic, Večernje novosti, Press…). Primećeno je da je najviše ljudi kontaktiralo s nama i da je najveća poseta sajtu www.agrolib.rs/pijaca/ bila upravo onda kada je emitovan prilog na Radio-televiziji Srbije. Na osnovu toga se može zaključiti da je u Srbiji najuticajniji medij televizija i da bi projekat mogao da prevaziđe okvire lokalnog kada bi se izdvojila određena sredstva za promovisanje projekta na elektronskim nacionalnim medijima. Projektni tim bio je angažovan da poljoprivrednicima predoči Internet oglašavanje, kao novu vrstu marketinga. Obučeni su da koriste onlajn AgroLib pijacu, da naprave svoje korisničke profile, da pretražuju robu i usluge koje su im potrebne preko Interneta i da stupaju u kontakt s drugim poljoprivrednicima, prodavcima ili kupcima. Poljoprivrednicima su takođe predočeni i drugi sajtovi i forumi koji poseduju za njih korisne informacije. Kako je vreme prolazilo, zbog ovih aktivnosti, poverenje poljoprivrednika u rad seoskih i gradske biblioteke postepeno je rastao. Rado su poveravali svoje priče kao primere dobre prakse u vestima na lokalnoj televizijskoj stanici. Činilo se da je za poljoprivrednike postala stvar prestiža da budu deo AgroLib priče. Da bi se o projektu i poljoprivrednicima jagodinske opštine čulo što dalje, a s obzirom na to da je oglašavanje na spomenutim nacionalnim medijima prevazilazilo budžet AgroLib projekta, došlo se na ideju o štampanju vizitkarti za korisnike AgroLib onlajn tržišta. Svaka poslovna kartica je jedinstvena reklama za korisnika AgroLib pijace. Pored informacija o poljoprivredniku, na svakoj kartici nalazi se i logotip AgroLib-a. Poslovne kartice nisu skupe, ali su jedan od simbola poslovnog sveta. Poljoprivrednici s vizitkartama izgledaju kao ozbiljni poslovni ljudi. Naši poljoprivrednici obišli su brojne poljoprivredne sajmove gde su delili svoje poslovne kartice. Kartice reklamiraju svakog poljoprivrednika ponaosob, ali i projekat AgroLib-Ja. S obzirom na to da su neki od sajmova koje su posećivali poljoprivrednici međunarodnog karaktera, projektni tim je više puta kontaktiran iz inostranstva, a na AgroLib pijacu registrovalo se nekoliko poljoprivrednika iz regiona. Ovaj podatak ukazuje na to da bi AgroLib-Ja projekat mogao da bude regionalan, jer je situacija kod srpskih suseda uglavnom slična, a ne postoje ni jezičke barijere. Koliko je to dozvoljavao budžet projekta, štampani su flajeri, zatim etikete za pčelinje proizvode i brošure za poljoprivrednike koji su počeli da afirmišu svoj agrobiznis preko AgroLib-Ja projekta. Vesna Crnković: NOVA ULOGA SEOSKIH BIBLIOTEKA U SAVREMENOM BIBLIOTEKARSTVU